rosto je neverovatno koliko su se trudili (i kreveljili) moji mama i tata da bi me naterali da se nasmejem. Da bi ih poštedeo, odlučio sam da im udovoljim i sada čim vidim foto aparat ili kameru odmah počinjem da poziram. Kako prosudite i sami.

Inače moj tata je pomalo lenj, pa ne stiže da mi redovno skenira slike (vadi se da ima puno posla, dobar izgovor para vredi). Valjda će se popraviti. Za sada je ovo što je, samo da se zna - do sada (februar '99) je popunio jedan album od 400 slika i izgleda da nema nameru da stane. Kao da su slike džaba.

JA SE RODIO

DVA MESECA

PET MESECI

SEDAM MESECI