Gde sam ono stao? A, da moj omiljeni sport - nošenje. Ma kako to onda izgledalo teško, dobro je uticalo na stanje opšte kondicije ukućana. Kako bi inače podneli sadašnje napore - u trenutku dok ovo pišem imam malo više od 10 kg, a uz to onaj koji me nosi trpi i dodatno dinamičko opterećenje jer ne volim mnogo da mirujem.

Da bi život bio što interesantniji, uveo sam nova pravila:

- Svi spavaju kada ja hoću da spavam
- Fiziološke potrebe radim kada ja hoću i koliko puta ja hoću
- Obavezno hodanje na prstima (imam lak san a jak glas)

Tih pravila se i dan danas svi pridržavaju. Doduše u početku su mama i tata imali lepe podočnjake, ali trening čini čuda - navikli su da ne spavaju :-)

Od drugih interesantnih stvari, obožavam šetnje, a naročito vožnju u kolima. U početku (kada sam bio baš mali) bih zaspao čim bi krenuli, a sada volim i da se zagledam kroz prozor. Inače šetnje su prava stvar, sedim u kolicima gledam unaokolo, čudim ljudima koji čim me vide počnu da se krevelje - kao pokušavaju da me nasmeju. Ako mi sve to dosadi, jednostavno se naslonim i zadremem. Mama i tata su uveli novo čudo - kengur nosiljku. Lepše mi je u kolicima ali šta da se radi.

Mnogo volim imamo goste. A bogami vole i mama i tata. Obično čim neko dođe on poželi da se malo igra samnom a to automatski podrazumeva moj omiljeni sport - nošenje. Malo ređe mi idemo u goste, pošto sam još mali pa razne radnje (vidi pravila) radim neočekivano, a nošenje kompletnog pribora bi iziskivalo kupovinu kombija.

Početkom februara dobio sam svoje prve cipele, tako da sedim u dupku i pomalo hodam - uglavnom unazad. Za sedam i po meseci i to je dosta.

Toliko za sada. Nastavak sledi kada još malo porastem.